Preuzmite kontrolu nad vremenom – istražite video sa usporenim prikazom, ubrzanim protokom vremena i hiperprotokom vremena

Ako eksperimentišete sa vremenom i kretanjem u video zapisima, možete da otkrijete svet koji je obično sakriven od pogleda – usporite brzu akciju ili ubrzajte duže događaje, kao što je izlazak sunca ili oblaci koji se plutaju po nebu. Specijalizovani kinematograf Metju Vandepute ovde deli svoje tehnike za snimanje u celom vremenskom spektru, od usporenog do ubrzanog i hiperprotoka vremena.

Ključ svih ovih tehnika je brzina smenjivanja kadrova. Time se podešava brzina snimanja i reprodukcije video materijala, u kadrovima u sekundi (fps). Najčešće standardne brzine snimanja i reprodukcije su 25 ili 30 kadrova u sekundi. Filmovi obično imaju brzinu od 24 kadra u sekundi, pa će 25 kadrova u sekundi izgledati više kinematografski, dok 30 kadrova u sekundi izgleda oštrije i predstavlja čest izbor za snimanje brze sportske akcije i vesti.

U suštini nije važno koju brzinu izaberete, ali je uobičajeno da se brzine smenjivanja kadrova snimanja i reprodukcije podudaraju. Da biste napravili usporeni snimak, potrebno je da koristite veću brzinu smenjivanja kadrova – na primer, ako snimate pri 50 kadrova u sekundi, a zatim reprodukujete brzinom od 25 kadrova u sekundi, svaki pokret će biti prikazan sa pola brzine.

Da biste ubrzali protok vremena, potrebno je da snimate sa manjom brzinom smenjivanja kadrova. Snimanjem 25 pojedinačnih kadrova u dužem periodu koje ćete zatim reprodukovati pri 25 kadrova u sekundi možete da smestite minute, sate ili čak dane u jedan sekund videa. Tako se kreiraju video zapisi sa ubrzanim protokom vremena i hiperprotokom vremena. Hiperprotok vremena predstavlja vrstu ubrzanog protoka vremena gde se fotoaparat pomera. Tehnika ubrzanog protoka vremena obično se snima na stativu ili na klizaču za kontrolu kretanja, pa fotoaparat ostaje u gotovo istoj tački, ali za hiperprotok vremena pomerate fotoaparat između svake fotografije.

„Ubrzani protok vremena je zaista dobar način za kreiranje uvodnog snimka za novu scenu ili novu lokaciju, kao što je veliki široki pejzaž ili gradski pejzaž“, objašnjava Metju. „Hiperprotok vremena je više kao snimak sa specijalnim efektima, gde gledaoca vodite na putovanje. Kao što mi je režiser jednom rekao, to je kao let kroz vreme i prostor.“

Metju je kinematograf i montažer video zapisa koji je specijalizovan za kreiranje zadivljujućeg materijala, koji spaja video zapise u realnom vremenu i usporene snimke sa upečatljivim tehnikama ubrzanog protoka vremena i hiperprotoka vremena. Njegov rad se komercijalno koristi i može da se vidi na Netflixu, kao i na kanalima National Geographic i Discovery.

„Video sam astrofotografski video sa ubrzanim protokom vremena onlajn kada sam bio u filmskoj školi pre približno 11 godina, i potpuno me je oduševio“, otkriva on. „Tada sam imao EOS 600D [sada ga je nasledio Canon EOS 850D] i shvatio sam da mi omogućava da snimam materijal sa ubrzanim protokom vremena. Te noći sam snimio prvu sekvencu i od tada nisam prestao da ih snimam.“

Ubrzani protok vremena i hiperprotok vremena zahtevaju snimanje fotografija u redovnim intervalima. Za ubrzani protok vremena Metju savetuje snimanje bar 300 fotografija, „pošto će vam to pružiti najmanje 10 sekundi video zapisa, bez obzira na to da li reprodukujete brzinom od 25 ili 30 kadrova u sekundi.“

Određeni broj EOS fotoaparata, uključujući Canon EOS R6 i EOS RP, ima ugrađeni tajmer intervala koji omogućava automatizovanje procesa, kao i režim snimanja filmova sa ubrzanim protokom vremena, za video zapise spremne za deljenje direktno sa fotoaparata. Metju više voli da čuva pojedinačne fotografije kao RAW datoteke, jer mu to pruža više opcija u postprodukciji. Nakon obrade RAW slika, on primenjuje digitalnu stabilizaciju u programu Adobe After Effects*, pa obavlja konačno uređivanje u programu Adobe Premiere Pro.* Međutim, možete da počnete da kreirate materijal sa ubrzanim protokom vremena pomoću skupa JPEG datoteka u raznom softveru, uključujući besplatni iMovie na Mac računaru ili MakeAVI na PC računaru.

Metju kaže da za hiperprotok vremena toliki broj kadrova možda nije praktičan. „Ako biste želeli da snimite 300 fotografija za hiperprotok vremena, možda će vam biti potrebno nekoliko sati za pomeranje stativa i ponovno kadriranje svakog snimka. Za većinu klipova sa hiperprotokom vremena nije vam potrebna sekvenca koja je toliko dugačka. Zato bih predložio da umesto toga snimite bar 120 fotografija. Takođe preporučujem da ručno snimate svaku fotografiju, dok pokušavate da održavate postojan interval između snimaka. Ako se oslanjate na automatsko snimanje u intervalima i niste spremni da kadrirate scenu do trenutka okidanja, možda ćete morati da počnete iz početka.“

Brzina kretanja koju želite da zabeležite u materijalu sa ubrzanim protokom vremena ili hiperprotokom vremena određuje interval koji će se koristiti između fotografija. Brzi subjekti mogu da zahtevaju kratke intervale od nekoliko sekundi, dok subjekti koji se sporo kreću, kao što je rast cveta ili truljenje voća, mogu da zahtevaju pauze od nekoliko minuta.

Ako snimate nešto izbliza tokom dužeg vremenskog perioda, moraćete da uzmete u obzir veštačko osvetljenje kako biste bili sigurni da se uslovi osvetljenja neće drastično promeniti. Međutim, kod pejzaža i gradskih pejzaža, promena u svetlu tokom vremena verovatno će biti ključna tačka interesa u materijalu. U svakom slučaju, kritični komad opreme je stativ, jer će izgledati kao da statični objekti neobično trepere ako se fotoaparat pomeri između snimaka, dok će se objekti u pokretu neprirodno pomerati. Da biste dobili efektivan materijal sa hiperprotokom vremena, mora da izgleda kao da se fotoaparat glatko pomera, a ne da podrhtava.

„Za hiperprotok vremena su vam potrebna tri elementa“, kaže Metju. „Očigledno je da su vam potrebni subjekat i putanja koju ćete pratiti. To može da bude prema nekom objektu, od njega, bočno ili oko njega. Treća stvar koja vam je potrebna je statična tačka koja može da ostane na istom mestu na svakoj fotografiji.“ Izborom jedne tačke u sceni koja će ostati u istom položaju od kadra do kadra, kretanje fotoaparata će odavati utisak kao da se okreće oko te tačke, tako da izgleda glatko umesto da podrhtava. Da bi statična tačka bila na istom mestu, Metju predlaže da je istaknete pomoću iste AF tačke na svakom snimku ili da uključite preklapanje mreže na fotoaparatu.

Možete da snimate ubrzani protok vremena iz blizine (na primer, da biste snimili otvaranje cveta) ili sa udaljenosti od nekoliko kilometara (poput panoramskog prikaza oblaka koji jezde iznad pejzaža). Možete da koristite svaki objektiv koji odgovara sceni, ali Metju najviše voli da koristi Canon EF 24-70mm f/4L IS USM, dok sa fotoaparatima iz EOS R sistema koristi Canon RF 24-70mm F2.8L IS USM ili Canon RF 24-105mm F4-7.1 IS STM, pošto daju savršen opseg žižnih daljina za različite subjekte koje snima. Za hiperprotok vremena preporučuje da ne snimate šire od 24 mm zbog rizika od izobličenja perspektive koje će ultraširokougaoni objektivi verovatno proizvesti na ivicama kadra – „na primer, ako snimate pri 16 mm i pomerite kadar za samo nekoliko centimetara između fotografija, nećete moći da popravite pomeranje perspektive po ivicama u postprodukciji.“

„Ubrzani protok vremena i usporeni prikaz su na suprotnim krajevima vremenskog spektra“, kaže Metju. „Ubrzani protok vremena ubrzava stvari, a usporeni prikaz usporava stvari.“ To čini usporeni snimak idealnim za gledanje brze akcije koja bi se inače prebrzo završila da biste uživali u njoj.

Na mnogo načina, usporeno snimanje je lakše od snimanja sa ubrzanim protokom vremena. Svaki fotoaparat u aktuelnim Canon EOS i PowerShot serijama (osim modela PowerShot ZOOM) može da snima video zapise sa većim brzinama smenjivanja kadrova. Međutim, najveće brzine obično su dostupne samo kada snimate pri nižoj video rezoluciji – na primer EOS R6 pruža 50 i 60 kadrova u sekundi u 4K ili 100 i 120 kadrova u sekundi u Full HD rezoluciji.

Ne morate da snimate sa tačnim sadržateljem izlazne brzine smenjivanja kadrova – na primer, možete da snimate pri 120 kadrova u sekundi ako fotoaparat to nudi i da usporite na 25 kadrova u sekundi u postprodukciji. Što je brzina smenjivanja kadrova veća tokom snimanja, to će sporije stvari izgledati kada reprodukujete normalnom brzinom.

Brzina zatvarača je obično jedan od načina na koji upravljate ekspozicijom, ali takođe određuje kako će se objekti u pokretu prikazivati na slici. Metju upozorava da će korišćenje velikih brzina zatvarača za ubrzani protok vremena ili hiperprotok vremena zamrznuti čitavo kretanje i dovesti do toga da svaki kadar bude izuzetno oštar, što će dovesti do isprekidanog i drhtavog prikaza kada se kadrovi reprodukuju kao video zapis. „Korišćenje manje brzine zatvarača za zamućivanje pokretnih elemenata, kao što su automobili i ljudi u prolazu, zaista daje zadivljujući efekat.“

Kako da odredite pravu brzinu zatvarača? „Postoji nešto što se naziva pravilo zatvarača od 180 stepeni“, objašnjava Metju, „što znači da bi brzina zatvarača za video zapise trebalo da bude obrnuto proporcionalna dvostrukoj brzini smenjivanja kadrova. Ako snimate brzinom od 25 kadrova u sekundi, brzina zatvarača treba da bude 1/50 sekundi. To daje najlepše zamućenje pokreta i materijal u najvećoj meri kinematografskog izgleda. I dalje se pridržavam ovih smernica kada snimam usporeno pri većim brzinama smenjivanja kadrova, kao što je korišćenje brzine zatvarača od 1/200 s kada snimam pri 100 kadrova u sekundi.“

Čak i kada snima niz fotografija pri mnogo manjoj brzini smenjivanja kadrova za ubrzani protok vremena ili hiperprotok vremena, Metju se donekle pridržava pravila zatvarača od 180 stepeni. „Ako imate interval od četiri sekunde između snimaka, što je prilično često za oblake, svaku sliku ćete eksponirati dve sekunde. Kada interval bude duži od toga, pa čak i nekoliko minuta, ne brinite o pravilu, ali svakako preporučujem da uvek snimate sa većim brzinama zatvarača i na stativu.“

Korišćenje manjih brzina zatvarača znači da ćete možda morati da koristite druge načine za upravljanje ekspozicijom, pa zato Metju koristi ND filter kako bi smanjio količinu svetla koje ulazi u objektiv. „Ako snimate po danu, potreban vam je zaista snažan ND filter na objektivu kako biste postigli dobru ekspoziciju pri manjim brzinama zatvarača“, kaže on.

Sada kada su vam na raspolaganju sve alatke za beleženje vremena i kretanja na kreativan novi način, zašto sledeći put ne biste isprobali usporeno snimanje, snimanje sa ubrzanim protokom vremena ili hiperprotokom vremena?


Napisao Markus Hokins


^{*Adobe, Adobe Premiere i After Effects su registrovani zaštićeni trgovački znakovi ili zaštićeni trgovački znakovi kompanije Adobe u Sjedinjenim Američkim Državama i/ili u drugim zemljama.}