Saveti za bolje fotografisanje morskih pejzaža

Postoji razlog zašto je obalska fotografija tako popularna vrsta fotografisanja pejzaža. Zahvaljujući upečatljivom kontrastu obale i mora, oblicima koje svetlo stvara dok se odbija od vode i često uzbudljivim promenama vremenskih uslova, morski pejzaži su naročito primamljivi.

Italijanski fotograf i nastavnik fotografije Erik Kolombo voli da snima morske pejzaže. On opisuje sebe kao „fotografa od 360°“ koji je radio u svakom žanru fotografije, od venčanja i visoke mode do komercijalnih video zapisa, ali njegova velika strast je fotografisanje pejzaža i divljih životinja. Puno je putovao kako bi fotografisao „najegzotičnije i najprepoznatljivije pejzaže naše prelepe planete, od planina do okeana, od glečera do vulkana“. Takođe posvećuje dosta vremena deljenju svojih veština i uvida na kursevima, terenskim radionicama i fotografskim turama.

Ovde razgovaramo sa Erikom da bismo dobili savete za fotografisanje morskih pejzaža, kao i informacije o najboljim Canon fotoaparatima i objektivima za fotografisanje na plaži i snimanje obalskih pejzaža.

„Kompozicija je najvažnija stvar u fotografiji, a to je naročito izraženo kod morskih pejzaža“, kaže Erik. Savetuje da izvesno vreme provedete na lokaciji pre fotografisanja. „Istraživanje bez fotoaparata zaista pomaže“, kaže on. „Tek pošto provedem 20–30 minuta u upoznavanju sa mestom, izvadim fotoaparat iz ranca.“

Otvoreno more može da opčinjuje u stvarnom životu, ali fotografija neće zabeležiti njegovu dinamičnost. Potražite karakteristike obale kako biste kreirali kompozicije sa klasičnim elementima, poput zanimljivih tačaka na različitim razdaljinama, asimetričnog kadriranja i uvodnih linija. „Stene predstavljaju savršen subjekat za kreiranje dinamične kompozicije“, kaže Erik, „a cveće može da stvori odličan kontrast toplih boja u odnosu na hladne boje mora.“

Kod morskih pejzaža, ravan horizont može da učini fotografiju odličnom ili da je pokvari. Mnogi fotoaparati imaju elektronsku libelu koja može da se preklopi preko slike u tražilu ili na zadnjem ekranu kako bi se izbeglo naginjanje horizonta. EOS R7 je doneo funkciju automatske libele, koja koristi stabilizaciju slike u telu fotoaparata (IBIS) i poravnava blago nagnuti horizont radi dobijanja savršenih snimaka.

Koji god fotoaparat da koristite, Erik preporučuje i uključivanje funkcije mreže da biste dobili ravne snimke i kao pomoć sa klasičnim tehnikama kompozicije poput pravila trećina, ili za poravnavanje dijagonalnih elemenata slike.

U današnje vreme, vertikalno snimanje podjednako je važno kao horizontalno snimanje, čak i za pejzaže. Kreiranje slika koje su pogodne za različite društvene mreže predstavlja ključni deo radnog procesa mnogih fotografa, ali je takođe prilika za izdvajanje zanimljivih detalja, koji možda ne bi bili toliko očigledni na horizontalnim snimcima.

„Obožavam vertikalne kompozicije“, kaže Erik. „Zanimljivije su, i manje haotične od horizontalnih kompozicija. Za takve snimke, potraga za dobrim krupnim prednjim planom od ključne je važnosti za obezbeđivanje zanimljive i jedinstvene fotografije.“

Ista scena može da izgleda veoma različito kako se intenzitet, pravac i boja svetla menjaju tokom dana. Možda ne postoji „pravo vreme“, ali rano jutro ili kasno veče, tokom „zlatnog sata“, kao i tokom „plavog sata“, daju zanimljivije boje od grubog podnevnog sunca.

Ako snimate rano ujutru ili kasno tokom dana, možda ćete moći da snimite veoma upečatljive morske pejzaže sa ljudima, drvećem i drugim karakteristikama pejzaža, odnosno veštačkim strukturama u vidu silueta. Međutim, za najveći opseg detalja i kreativniju fleksibilnost, koristite isti pristup kao za fotografisanje pri slabom osvetljenju – koristite širok otvor blende (nizak f broj) da biste propustili što više svetla, povećajte ISO postavku i odaberite fotoaparat dizajniran za izvanredne performanse pri slabom osvetljenju, kao što je neki od modela iz asortimana EOS R kompanije Canon.

Međutim, umesto slabog osvetljenja, izazov često predstavlja veoma svetlo okruženje, na primer po podnevnom suncu. Za tu svrhu, EOS R50 i drugi Canon fotoaparati imaju funkcije kao što su režim Scene Intelligent i HDR (veliki dinamički opseg) režimi scene, koji su savršeni za snimanje u uslovima visokog kontrasta, uz svetle refleksije na kakve često nailazite na plaži.

Ako ne možete da izbegnete snimanje pri jarkom svetlu usred dana, Erik preporučuje korišćenje ND filtera (filter neutralne gustine) u cilju smanjenja količine svetla koja ulazi u fotoaparat. On voli da koristi snažni filter ND1000 filter od 10 koraka. „To će filtrirati količinu svetla kako bi vam omogućilo da koristite fotografisanje sa dugačkom ekspozicijom, za stvaranje efekta zamućenja pokreta na moru“, kaže on.

Erik voli ovu tehniku zato što kreiranje doživljaja kretanja na morskom pejzažu može prosečnu scenu da učini zanimljivom. Dve ključne oblasti za fokusiranje su more i nebo, a obe se relativno sporo pomeraju. Beleženje doživljaja njihovog kretanja (umesto zamrzavanja) zahteva malu brzinu zatvarača i podršku za fotoaparat, obično u vidu stativa.

Male vrednosti ISO osetljivosti i otvora blende (veliki f-broj) omogućavaju manje brzine zatvarača. Da biste izbegli podrhtavanje fotoaparata kada pritisnete dugme okidača, možete daljinski da upravljate fotoaparatom pomoću aplikacije Canon Camera Connect. Pokušajte da snimate sa dugačkom ekspozicijom od 10 sekundi ili više da biste videli kako se oblaci u pokretu i voda koja zapljuskuje plažu zamagle u svilenkasto-glatku mešavinu boja. Možete i znatno da povećate brzinu zatvarača, kako biste zabeležili pojedinačne kapljice u talasima koji se razbijaju.

Erik često želi da određeni deo scene bude u oštrom fokusu, a da ostatak bude zamućen (mala dubina polja). U tim situacijama se okreće ručnom fokusu i korisnoj funkciji Canon fotoaparata bez ogledala koju koristi, isticanju ručnog fokusa (MF Peaking). Ovo je naročito korisno kada su nivoi svetla niži ili su uslovi magloviti, što otežava fokusiranje.

„Iako je automatsko fokusiranje veoma korisno“, kaže on, „kada vremenski uslovi otežavaju fokusiranje, isticanje ručnog fokusa spasava stvar.“ Sa uključenom funkcijom MF Peaking, možete sa pouzdanošću ručno da fokusirate pošto će na ekranu ili u tražilu fotoaparata precizno biti istaknuto ono što je u fokusu prekrivanjem delova u fokusu jarkom bojom, a možete da pratite menjanje istaknutih oblasti kako podešavate fokus.

Nasuprot tome, kod fotografisanja pejzaža ponekad želite da što veći deo scene bude u oštrom fokusu, od prednjeg plana do pozadine. Odlična tehnika za ovo se zove fokusiranje hiperžižne daljine. Hiperžižna daljina varira u zavisnosti od objektiva, otvora blende i žižne daljine koju koristite, pa najlakši način da odredite gde je potrebno da fokusirate jeste da koristite kalkulator dubine polja i hiperžižne daljine u besplatnoj aplikaciji Photo Companion kompanije Canon. Ako nemate vremena za izračunavanje, grubo pravilo je da fokusirate na približno jednoj trećini puta u scenu.

Vremenski uslovi mogu da unesu pravu zanimljivost na morski pejzaž, bez obzira na to da li su na snimku paperjasti zlatni oblaci ili tamni i zlokobni olujni. Učenje kako da prepoznate zanimljive šablone vremenskih uslova i da znate kako da ih iskoristite na najbolji način za fotografisanje predstavlja odličnu veštinu. „Uvek govorim studentima da ne postoje loši vremenski uslovi, samo loši fotografi“, kaže Erik. „Lepota pejzažne fotografije leži u nepredvidljivosti prirode.

„Tokom putovanja širom sveta, najbolji vremenski uslovi uvek su bili nakon oluje sa kišom.“

Snimate po neočekivanom pljusku? To je prilika, a ne problem. „Tokom oluje na moru“, Erik predlaže da „koristite zum objektiv da biste pravili fotografije talasa pomoću velike brzine zatvarača od oko 1/1.000 s kako biste uhvatili kapljice talasa ili, umesto toga, male brzine zatvarača od približno 10 sekundi kako biste kreirali nešto apstraktno.“

Da bi maksimalno smanjio težinu opreme, Erik često nosi samo jedan fotoaparat – model EOS R punog formata sa širokougaonim RF zum objektivom.

Za ultraširokougaono snimanje, koje predstavlja odličan izbor za morske pejzaže, fotoaparat punog formata poput EOS R8 uparen sa objektivom RF 15-30mm F4.5-6.3 IS STM predstavlja dobitnu kombinaciju za snimanje širokougaonih panorama, uz male dimenzije pogodne za putovanja. EOS R8 takođe omogućava brzo uzastopno snimanje brzinom do 40 kadrova u sekundi, što je idealno za beleženje trenutka kada se talas razbija o stene.

Pristupačnija alternativa, EOS R50 od 24,2 MP u kombinaciji sa objektivom RF-S 18-150mm F3.5-6.3 IS STM ili RF-S 55-210mm F5-7.1 IS STM predstavlja još lakšu i prenosiviju, ali veoma fleksibilnu kombinaciju idealnu za dan na obali.

Ovi objektivi pružaju širok i veoma svestran opseg žižnih daljina. Ako želite supertelefoto opciju, RF 100-400mm F5.6-8 IS USM predstavlja odličan izbor kada je uparen sa fotoaparatom punog formata, a pruža još veći doseg na fotoaparatu APS-C.

Ako već imate EF objektive i želite da ih koristite sa fotoaparatima EOS R, adapter za ugradne filtere EF-EOS R pruža dodatni bonus: ne samo da vam omogućava da koristite EF i EF-S objektive bez gubitka kvaliteta ili funkcionalnosti, već dodaje i mogućnost korišćenja ugradnih filtera. Dostupan je sa V-ND filterom ili kružnim polarizujućim filterom, od kojih su oba nezamenljiva pod jarkim svetlom na obali mora.

Morska obala nije samo mesto za zabavu sa prijateljima i porodicom, već je puna potencijala za fotografisanje pejzaža, bez obzira na vremenske uslove.


Napisali Astrid Pitman i Sara Bakland