Saveti za fotografisanje meseca: kako da snimate nestvarno lepe noćne fotografije neba

Mesec je oduvek bio predmet interesovanja fotografa širom sveta, naročito u retkim prilikama kada je vidljiv kao supermesec, pa čak i „krvavi“ mesec. Međutim, možda će vam biti nezgodno da ga zabeležite na pravi način. Snimanje izuzetno udaljenog svetlog subjekta pri slabom osvetljenju može da predstavlja izazov, kao i kadriranje i fokusiranje pri velikim žižnim daljinama. Međutim, uz odgovarajući fotografski komplet i postavke ekspozicije, kao i pažljivo planiranje pre snimanja, možete zabeležiti prelepe detaljne fotografije meseca i pejzaže sa mesecom koji odišu atmosferom. Ovde delimo sve informacije koje su vam potrebne za snimanje meseca uz profesionalne savete o postavkama i kompletu, kao i savete o tome kako da dobijete najbolje slike meseca od astrofotografa Mare Leite.

Mesecu je potrebno 27,322 dana da obiđe oko zemlje. Ovaj ciklus je podeljen na mene: mlad mesec, mesečev srp u porastu, prva četvrt, mesečeva grba u porastu, pun mesec, mesečeva grba u opadanju, poslednja četvrt, mesečev srp u opadanju, a zatim ponovo mlad mesec. Ne samo da vam svaka mena pruža drugačiju perspektivu meseca, već utiče i na uslove osvetljenja, od punog meseca jakog sjaja do jedva vidljivog mladog meseca.

Neki delovi lunarnog kalendara su zaista posebni. Kada je mesec bliži zemlji i pritom je i pun – vreme u mesecu kada su Sunce, Mesec i Zemlja poravnati – vidljiv je uvećani pun mesec, odnosno supermesec. Krvavi mesec – kada se obični supermesec poklopi sa potpunim pomračenjem meseca – još je ređi. To znači da Zemlja potpuno blokira direktno sunčevo svetlo, tako da ne dolazi do Meseca, pa ostaje samo svetlo koje se prelama kroz zemljinu atmosferu, što dovodi do toga da Mesec poprimi blago krvavo crvenu boju.

Fotografisanje Meseca ne samo da predstavlja zabavan način da testirate svoju fotografsku veštinu, već i izuzetno zanimljiv način da upoznate kretanje Zemlje i njenog satelita. Možemo precizno da odredimo gde će Mesec izaći, kako će se kretati preko neba i gde će zaći, svake večeri, godinama unapred. Postoji nekoliko korisnih aplikacija za telefone koje vam mogu pomoći da precizno planirate uglove. Kao grubi vodič, pun mesec će izaći direktno nasuprot zalazećem suncu.

Vodite računa da uzmete u obzir doba dana. Mesec je verovatno najimpresivniji kada se prvi put pojavi na horizontu – što je poznato i kao „izlazak meseca“. Takođe, ako fotografišete supermesec, snimanje može da bude naročito upečatljivo. Svetlo mora da putuje bočno kroz zemljinu atmosferu do vas, pa Mesec dobija blago crvenu boju. To je takođe trenutak kada Mesec izgleda najveći, iako je to iluzija – veličina ostaje ista tokom noći, ali zakrivljenost atmosfere ima ulogu uveličavajućeg stakla.

Isto tako, važno je da proverite vremensku prognozu pre nego što krenete. Vedro nebo obezbeđuje optimalnu vidljivost. Odaberite lokacije koje će vam dati dobar pregled onoga što se dešava i biti vizuelno interesantne – poput zanimljivog gradskog pejzaža – ali uz minimalne smetnje. Proverite da li je vaša oprema spremna. To znači da su uređaji potpuno napunjeni i spakovani. Mesec se brzo kreće pa ne želite da trčite kući po nešto što ste zaboravili, jer ćete tako propustiti priliku!

Režimi automatske ekspozicije možda neće davati postojane rezultate kada snimate Mesec, pa je najbolje da koristite ručnu ekspoziciju. U suštini, intenzitet sunčevog svetla koje obasjava Mesec ostaje isti, pa postoji jednostavno pravilo za ekspoziciju, koje možete da koristite kao vodič – pravilo „looney 11“. Otvor blende podesite na f/11 i brzinu zatvarača uskladite sa obrnutom ISO vrednošću, pa na ISO 100 koristimo 1/100 s, na ISO 200 bi bilo 1/200 s itd. Ipak, ovo je podložno promenama – možete da menjate brzinu zatvarača i otvor blende oko tih vrednosti dok ne dobijete željenu sliku.

Dugački objektiv je obavezan za fotografije sa krupnim kadrom meseca, ali ako tek počinjete da se bavite ovakvom fotografijom, ne morate da brinete. Brz i skup objektiv nije neophodan zato što je mesec toliko svetao da vam nisu potrebni najširi otvori blende, dostupni na vrhunskim objektivima. Poslužiće i standardni zum objektiv, kao što je Canon RF 24-105mm F4-7.1 IS STM ili RF-S 18-150mm F3.5-6.3 IS STM – možda pomoću njega nećete ispuniti kadar, ali uvek naknadno možete da isečete deo slike. Za takve namene su se pokazali kao odlično rešenje fotoaparati sa EOS R sistemom koji imaju visoku rezoluciju. Fotoaparat punog formata Canon EOS R8 postiže kristalnu jasnoću čak i pri slabom osvetljenju, a APS-C senzori na fotoaparatima Canon EOS R10 i EOS R50 obezbeđuju uže vidno polje koje proširuje opseg objektiva.

Iako je pun mesec očaravajući, u stvari ne predstavlja pravo vreme za fotografisanje ako želite da zabeležite karakteristike na površini poput kratera. Na skoro potpuno isti način kao što iskačući blic fotoaparata osvetljava lice, frontalno sunčevo svetlo tokom punog meseca eliminiše većinu senki. U drugim periodima tokom meseca sunčevo svetlo pada više sa strane, čime nastaju isticanja i senke neophodni za prikazivanje detalja lunarnog pejzaža. Odličan objektiv za krupne planove je RF 100-400mm F5.6-8 IS USMkoji kombinuje dugačak telefoto zum sa stabilizacijom slike. Osim toga, ako želite zaista da ispunite kadar, izaberite izuzetno dugačak objektiv kao što je RF 600mm F11 IS STM. Otvor blende od f/11 je savršen za fotografisanje meseca pošto odgovara pravilu ekspozicije „looney 11“. Ako želite da proširite doseg objektiva, ekstenderi za objektive, kao što su Ekstender RF 1,4x i Ekstender RF 2x, mogu biti od pomoći.

Eksperimentišite na kreativan način sa širim objektivom kao što je Canon RF 14-35mm F4L IS USM. To će vam omogućiti da dodate mesec u postojeći pejzaž. Iako mesec često izgleda sablasno kada se posmatra izolovano, dodavanje poznatih orijentira ili određenog pejzaža pomaže da se doda kontekst i omogućava vam da kreirate interesantne kompozicije. Takođe, možete da se igrate sa razmerom i postignete snažan efekat.

Prenesite fotografisanje Meseca na novi nivo uz dodatne savete i inspiraciju profesionalnog fotografa Endrjua Fuseka Petersa*.


Napisali Džejms Paterson, Fil Hol i Rejčel Segal Hamilton

* Dostupno je samo na određenim jezicima.