Sledeći nivo: kako da unapredite fotografisanje arhitekture

Canon ambasador Fernando Guera se prilično dobro razume u zgrade. Diplomirao je kao arhitekta u svojoj rodnoj Portugaliji, pre nego što je proveo nekoliko uspešnih godina radeći za arhitektonsku kompaniju u Makau. Međutim, uprkos uživanju u poslu, nikada nije mogao sasvim da napusti ljubav prema fotografiji iz detinjstva.

Fernandova strast prema fotografisanju zgrada rasla je dok sa bratom Serhiom nije počeo da fotografiše arhitekturu za vodeće časopise i lične klijente. Sada ima niz nagrada iza sebe i nijednom se nije pokajao.

Ovde Fernando deli neke od uvida, saveta i trikova koje je naučio tokom godina.

Fotografisanje arhitekture nije samo u impozantnim kancelarijskim blokovima ili ukrašenim crkvama. Iako će te zgrade dati spektakularne slike, svaka zgrada može da bude prelepa prema Fernandu – ako dovoljno zagledate ili možda ne!

„Nemojte da razmišljate o pronalaženju prave lokacije“, savetuje on. „Možete da pronađete neverovatne zgrade na užasnim lokacijama. Razmislite o pojedinačnim zgradama i šta ih čini zanimljivim. To može da bude bilo šta, od sklepanog ambara ili skromne kuće do veličanstvenog muzeja ili katedrale. Čak mislim da nema „loših“ zgrada za snimanje. Radi se samo o tome da sačekate odgovarajuće svetlo i pravi trenutak. “

Kada pronađete i zaljubite se u zgradu, Fernando takođe preporučuje da dodate slojeve slikama. U pitanju je tehnika koju je naučio od jedne od najvećih inspiracija, Magnum fotografa Aleksa Veba, i ona će vam – kao što Fernando objašnjava u nastavku – pomoći da unesete novu dimenziju u fotografisanje.

„Njegova fotografija me je očarala na način na koji bi koristio više slojeva da bi kreirao dodatne elemente u kadru“, kaže Fernando o Vebu. „Na primer, ovde možete da uhvatite ljude, psa tamo, momka koji hoda sa kišobranom tu. Njegovi snimci se sastoje od nekoliko slojeva, a vi dobijate pravi osećaj života i konteksta.

„Kao arhitekta, pokušavam da pronađem savršene proporcije, savršen materijal i savršene boje i završnu obradu. Kao fotograf, još uvek pokušavam da prenesem upravo to – da učinim da stvari izgledaju prelepo“, nastavlja Fernando. „Ne tražim geometriju koja „funkcioniše“, samo pokušavam da napravim da zgrada izgleda prelepo. To je poruka koju pokušavam da prenesem.“

Pomislili biste da je jedno od prvih pravila fotografisanja arhitekture da koristite stativ. Ne ako pitate Fernanda.

„Volim slobodu kretanja, pa više volim da ne koristim stativ, koji mnogi smatraju osnovnom alatkom za snimanje arhitekture“, objašnjava on. „Radije se krećem i istražujem zgradu iz različitih uglova, pa snimam iz ruke. Od trenutka kada dođem na lokaciju, ne zaustavljam se dok ne odem.

„Druga prednost ako ne koristite stativ je to što ako se nalazite u gužvi, možete da snimate bez privlačenja pažnje na sebe. U suprotnom, ljudi u sceni mogu da se zainteresuju i da gledaju u vas i u to šta radite, umesto da se samo ponašaju prirodno. Ekrani sa promenljivim uglom na mnogim Canon fotoaparatima savršeni su za ovo. Možete da snimate iz različitih uglova, a uopšte ne izgleda kao da snimate fotografije.“

U stvari, što se tiče Fernanda, kada je reč o pravilima fotografisanja arhitekture, postoji samo jedno kojeg bi trebalo da se pridržavate.

„Vertikalne linije moraju da budu ravne, pa nikada nemojte da usmeravate fotoaparat nagore ili nadole, osim ako ne koristite „tilt-shift“ objektiv koji može da popravi perspektivu“, objašnjava on. „Možete da popravite perspektivu u fazi uređivanja u softveru, ali mislim da to ne izgleda dobro. Često se govori o mnogim drugim pravilima, ali verujem da morate da prekršite pravila da biste kreirali sopstveni jedinstveni stil koji se ističe. Samo održavajte vertikalne linije pravim i snimajte kao da ne postoji sutra.“

Još nešto što predstavlja pogrešan koncept prema Fernandu je to da je najbolje svetlo za fotografisanje arhitekture rano ujutru ili kasno popodne, što se često naziva „zlatni sat“.

„Ako ću da snimam zgradu, volim da odem rano ujutru i da ostanem sve dok zvezde ne izađu uveče. Na neki način, to je isti pristup koji bi foto-reporter mogao da koristi. Pratim svetlo oko zgrade i različiti aspekti će izgledati bolje u različitim periodima dana. Takođe možete da vidite kako ljudi koriste zgradu, što unosi element života. To je kao da snimate „dan u životu zgrade“. Želim da zabeležim više od same zgrade.

„Ako je svetlo oštro, možete da eksperimentišete sa senkama. Nedavno sam napravio odlične snimke kuće sredinom dana, sa suncem visoko na nebu. Svetlost je ulazila kroz otvore na krovu i osvetljavala čitav enterijer zgrade, a to je izgledalo fantastično. Kada je sunce niže na nebu, zgrada može da izgleda loše sa jedne strane, ali odlično iz druge. Potrebno je samo da se krećete oko nje i da nastavite da posmatrate. Čak i ako je sivo i maglovito, možete da pravite zanimljive snimke sa pravim doživljajem mekoće. Još jedna pogrešna pretpostavka je da ste nakon što snimite zgradu iz jedne tačke završili sa tom perspektivom. Vratite se kasnije tokom dana i pogledajte kako je promena u svetlu uticala na nju.“

Ako ste početnik, Fernando preporučuje objektive koji pružaju dobar balans između relativno širokog vidnog polja i niskog izobličenja slike. „Sviđaju mi se Canon RF 35mm F1.8 Macro IS STM i Canon RF 50mm F1.8 STM“, kaže on sa entuzijazmom. „Mali su i neupadljivi, pa možete da snimate neprimećeno. Kvalitet je odličan, a relativno su pristupačni. Takođe koristim Canon EF 24-240mm F4-6.3 IS USM zato što je veoma svestran. Ne mogu da prihvatim izobličenja na snimcima arhitekture, ali zahvaljujući korekcijama na fotoaparatima iz EOS R serije, postaje objektiv bez izobličenja.“

Još jedan prelazni objektiv koji je naročito pogodan za fotografisanje arhitekture je Canon RF 16mm F2.8 STM. Ovaj objektiv sa fiksnom žižnom daljinom od 16 mm ne samo da je izuzetno pristupačan, već i izuzetno širok, što vam omogućava da smestite više u kadar, na primer, ceo most. Entuzijasti za arhitekturu takođe će obožavati zanimljive efekte na linijama i uglovima koje pruža ovaj objektiv.

Kada se odlučite za fotoaparat i objektiv koji vam odgovaraju i upoznate se sa osnovama žanra, Fernando savetuje da eksperimentišete sa fotografisanjem arhitekture, sve od ugla snimanja do filtera na objektivu.

„Filter neutralne gustine je odličan za omogućavanje dugih ekspozicija, čak i pri snažnom osvetljenju“, objašnjava Fernando. „Za snimanje arhitekture na užurbanom mestu, duga ekspozicija će učiniti da svi ljudi i saobraćaj koji se kreću efektivno nestanu, što ih uklanja iz snimka. Kružni polarizujući filter odličan je za uklanjanje refleksije sa staklenih prozora. Podjednako dobro radi sa zgradama sa sjajnom fasadom. Morao sam da snimam betonsku zgradu koja je obojena u crveno i super je sjajna. Samo sam okrenuo kružni polarizujući filter i sav sjaj je nestao, što je omogućilo boji da dođe do izražaja.“

Za Fernanda, snimanje arhitekture je više od običnog posla, to je profesija. Profesija koja je podjednako crpi inspiraciju iz živih subjekata i zgrada.

„U suštini, zarađujem snimanjem arhitekture, ali i dalje imam osećaj da ljudi koji su unutra ili koji koriste zgradu predstavljaju najinteresantniji element“, zaključuje on. „Za mene beleženje života predstavlja suštinu fotografisanja arhitekture.“

Da li ste spremni da počnete?

Napisao Metju Ričards