Ása Steinars: šire sagledavanje pejzaža radi pravljenja savršenog snimka

Ása Steinars nije uvek smatrala Island tako impresivnim. Nakon selidbe iz Norveške kada je imala sedam godina, više joj je izgledao kao mali grad nego zemlja. Međutim, kada se godinama kasnije vratila nakon rada u inostranstvu, počela je da posmatra zemlju vatre i leda na predivan novi način.

Danas, Ásine fotografije i video zapisi avantura kod kuće i u inostranstvu doneli su joj 700.000 pratilaca na društvenim mrežama. Ovladala je tehnikom „panoramskog selfija“, koja skromne selfije pretvara u monumentalne snimke skandinavskih panorama, pa njeni nalozi na Instagram-u i TikTok-u predstavljaju stalno rastući omaž nezemaljskim čudima Islanda – od kratera, vulkana i plaža sa crnim peskom do fjordova, glečera i vodopada.

Njene pejzažne fotografije često obuhvataju ljude, a obično je to ona. To nisu jednostavni selfiji; njihova suština je u tome da posmatrača navedu da se stavi u njenu poziciju – nešto što je naročito važno prilikom postavljanja na društvene mreže. „Želim da navedem posmatrača da se zamisli na slici, uz osećaj želje da ode tamo i doživi prirodu, umesto da je samo posmatra izdaleka“, kaže Ása.

Da bi to postigla, Ásine slike obično aktiviraju jedno ili više čula: skoro možete da osetite toplotu kamperske vatre po hladnom danu; da čujete zvuk obrušavanja vodopada; ukus vruće kafe nakon duge šetnje. „Za mene“, kaže Steinars: „suština fotografije je u kreiranju tog osećaja – osećaj žudnje za putovanjima, sreće ili samo inspiracije za izlazak i planinarenje. Fotografisanje prirode uvek je povezano sa istraživanjem prirode, pa volim da dodam osobu kako bih ispričala kompletnu priču.“

Ovde Ása objašnjava kako ona to radi i deli savete za prenošenje pejzažne fotografije na novi nivo, kako bite i vi posmatrali prirodni svet u potpuno drugačijem svetlu.

Kada reprodukujete Ásine panoramske selfije, deo slike koji fotografi početnici često zanemaruju je odeća. Ása koristi crvenu, žutu i narandžastu odeću prilikom snimanja u tmurnim uslovima ili ako je subjekat daleko. Fotografisanje osobe u pejzažu pruža doživljaj razmere, dok svetla odeća dodaje malo boje onome što bi inače moglo da bude jednobojna ili monohromatska slika.

Ása čak ide toliko daleko da lokacije bira prema odeći. Ovo je naročito važno kada radi sa brendovima za odeću. Ona se stara da lokacija upotpunjuje proizvod brenda u smislu kompozicije ili na neki tematski način, ali iste principe primenjuje i na lični rad.

„Nalazim lokaciju koja odgovara stilu odeće i bojama“, kaže ona. „Ako mi cilj nije upečatljivost idem na pop, pokušavam da koristim lokalnu odeću radi dodatnog povezivanja sa prirodom. Na primer, islandski vuneni džemperi. Veoma su prijatni za nošenje, dobro se uklapaju u snimke prirode i odlični su za snimke subjekta izbliza.“

Korišćenje takve odeće doprinosi pružanju osećaja lokacije i lokalnog doživljaja na finalnoj slici.

Ása često kadrira subjekat pomoću prirodnih elemenata, kao što su stene, planine i vodene površine. Ponekad će prilikom kadriranja postaviti zamućeno cveće u prednji plan kako bi skrenula pažnju na subjekat. Bez obzira na to kako kadrirate sliku, od ključne je važnosti da kompozicija nikada ne pruža doživljaj nametanja.

„Za mene je veoma važno da je slika prirodna i primamljiva za posmatranje“, kaže Ása. „Ne bi trebalo da razmišljate o slici kada je vidite, pa je potrebno da proporcije budu odgovarajuće i da oko direktno pronađe subjekat, bez da mora da ga traži.“

Lakše je učiniti da pozadina izgleda istaknutije pomoću zum ili telefoto objektiva, stojeći malo dalje od subjekta i zumirajući kako bi pozadina ispunila kadar. Pomeranjem subjekta dalje od objektiva takođe možete da iskoristite prednost fokusiranja hiperfokalne razdaljine, što vam omogućava da održite subjekat i pozadinu u prihvatljivom fokusu, čak i pri velikim otvorima blende.

Standardni zum objektiv, kao što je Canon RF 24-105mm F4-7.1 IS STM, ima koristan opseg žižne daljine za početnike u snimanju pejzaža, pa čak i širokougaoni objektiv, kao što je Canon RF 35mm F1.8 Macro IS STM – kvalitet slike koji daje ovaj objektiv sa fiksnom žižnom daljinom čini ga odličnim izborom za sve one koji snimaju pejzaže.

Ása kaže da morate da eksperimentišete sa kompozicijom, promenite ugao i položaj subjekta, da pravite mnogo probnih snimaka i da imate strpljenja. „U stvari se radi o pronalaženju savršenog kadra i ponekad može da bude potrebno neko vreme da biste to uradili kako treba“, objašnjava ona. „Preporučujem da ne žurite i da se eksperimentišete, isprobate nekoliko različitih uglova i uporedite ih. Možda da menjate objektive da biste videli kako se slika menja. Ponekad mogu da provedem mnogo vremena na jednoj slici, ali to se javlja perfekcionista u meni. Na kraju uvek vredi.“

Prilikom snimanja panoramskih selfija, za Ásu je važno da koristi dostupno svetlo kako bi unapredila finalnu sliku, bez obzira na to da li je dan tmuran ili sunce sija kroz oblake.

„Pogledajte šta se dešava kada snimate u sumrak naspram podneva“, kaže Ása, koja predlaže da fotoaparat ponesete u različitim uslovima da biste bolje razumeli kontrast između mekog i oštrog svetla. Na taj način možete da počnete da koristite svetlo u svoju korist.

Oblaci takođe mogu da budu dobri difuzori. „Tmurno i oblačno vreme uobičajeno je na Islandu i nešto je na što sam se veoma navikla pošto dosta snimam ovde. Počelo je da mi se sviđa, naročito kada snimam pejzaže poput kanjona i vodopada, gde može da bude dobro da ne bude previše senki na slici“, objašnjava Ása. „Daje mekši izgled i lakše je ispravno eksponirati celu sliku.“

Kada steknete osećaj za prirodno svetlo, počećete da primećujete kako se menja sa godišnjim dobima. „Zelene boje postaju veoma živopisne kada je oblačno, što čini da letnje fotografije izgledaju odlično“, kaže ona.

Ása često ima dodatni izazov da bude i fotograf i subjekat. Ona postavlja fotoaparat na stativ, a zatim ga daljinski aktivira pomoću telefona i aplikacije Canon Camera Connect. Fokusira fotoaparat pomoću ekrana telefona, a zatim postavlja tajmer na 2 ili 10 sekundi kako bi imala vremena da odloži telefon da se ne bi pojavio na finalnoj slici. U suštini, to je selfi koji ne izgleda kao selfi.

U drugim prilikama koristi ugrađeni tajmer na fotoaparatu, uz fokusiranje na tlo na kojem će stajati ili objekat u toj oblasti, postavljanje tajmera i pozicioniranje. To je naročito korisno kod dugih ekspozicija.

„Snimam mnogo slika polarne svetlosti na Islandu, pa mi je daljinski okidač ili tajmer veoma važan“, otkriva Ása. „Pošto radite sa malom brzinom zatvarača, važno je da se fotoaparat ne pomera da ne bi zamutio snimak. Okidač u aplikaciji Canon Camera Connect je najbolji, ali ako nemate ovu opciju, tajmer od dve sekunde takođe funkcioniše kako bi se vibracije usled pritiskanja okidača smirile pre snimanja slike.“

„Uređivanje je veliki deo fotografije u današnje vreme“, kaže Ása, „a takođe je od velike pomoći da nakon toga dobro pogledate slike.“ Savetuje da uvek snimate u formatu datoteka RAW, kako biste zabeležili najviše podataka i pružili sebi veću fleksibilnost u postprodukciji. Ugrađenistilovi slike kompanije Canon – koji obuhvataju postavke kao što su Položeno, Neutralni i Verno – slikama daju doslednu paletu boja i raspoloženje. Međutim, pregledanje fotografija će vam pružiti uvid u ono što dobro radite i u ono što je potrebno da poboljšate.

Ása preporučuje da svi početnici u pejzažnoj fotografiji ulože u softver za uređivanje fotografija, kao što je Canon Digital Photo Professional (DPP) ili Adobe® Photoshop® Lightroom®. Korisno je da pronađete neke unapred podešene postavke – u suštini, prilagođene filtere koje možete da koristite u softveru – ali oni ne mogu da zamene solidno radno znanje o naknadnoj obradi.

„Korišćenje paketa unapred podešenih postavki može da bude dobar način za početak, ali ne zaboravite da to nije univerzalno rešenje za odlične slike“, kaže ona. „Svakako morate sami da obavite dosta uređivanja, čak i sa dobrim unapred podešenim postavkama.“

Za one koji su novi u svetu fotografije ili imaju malo iskustva sa snimanjem pejzaža, Ása preporučuje da pregledaju radove drugih fotografa i da uče na njima. Ona predlaže da pronađete fotografe kojima se divite i da pogledate kako rade sa svetlom, kadriraju slike i pronalaze kreativne uglove.

Njen najveći savet je jednostavan. „Nosim fotoaparat praktično svuda gde idem i to radim već više od 10 godina“, kaže ona. „Što više vežbate, to ćete postati bolji. Tako je jednostavno. Potrebno je vremena za savladavanje. Niko nije rođen kao fotograf.“

Napisao Gari Evans