Saveti i tehnike za bolje švenkovanje fotoaparata

Od zamrzavanja subjekata koji se kreću velikom brzinom na dinamičnoj pozadini do dodavanja pokreta sporim subjektima – sa tehnikom švenkovanja u fotografiji možete da dodate pokret i dozu dramatičnosti svojim fotografijama.

Tehniku švenkovanja možete da koristite na bilo kom fotoaparatu da biste svojim fotografijama dodali još jedan element. Isto tako, ne morate ni da snimate subjekte koji se brzo kreću. Švenkovanje može da se koristi za dodavanje osećaja pokreta relativno sporim subjektima jer zahvaljujući zamućenosti pokreta može delovati da se subjekti kreću mnogo brže nego što je to slučaj.

Švenkovanje je kreativna tehnika koja može da dočara pravi osećaj pokreta na akcionim fotografijama. Ako koristite veliku brzinu zatvarača za zamrzavanje subjekta koji se brzo kreće, slici može da nedostaje deo one dramatičnosti koja je bila prisutna u tom trenutku, pa će subjekat izgledati kao statua. Međutim, ako koristite manju brzinu zatvarača i pomerate (ili švenkujete) fotoaparat istom brzinom kojom se kreće subjekat, onda će subjekat u pokretu biti izoštren na fotografiji, a pozadina i svi statični objekti glatko zamućeni.

Pored dodavanja osećaja brzine, švenkovanje vam može pomoći da snimite izoštreniju sliku subjekta u pokretu i da fokusirate pažnju gledaoca na njega ili jednostavno da prikrijete nezanimljivu pozadinu. Bez obzira na zamisao, švenkovanje je odlična veština, a tajna impresivnog švenkovanja je vežbanje. Švenkovanje zahteva dobru kontrolu nad fotoaparatom, pa nema zamene za iskustvo.

Sve vrste trkačkih sportova su idealne za uvežbavanje švenkovanja, jer imate mnogo pokušaja da usavršite svoje veštine dok trkači, konji, motocikli ili trkački automobili prolaze. Kod kuće, deca ili kućni ljubimci koji se igraju u dvorištu predstavljaju idealnu priliku za fotografisanje subjekata u pokretu.

Izaberite režim prioriteta zatvarača (Tv) ili potpuno ručni režim (M), pa izaberite brzinu zatvarača.

Idealna brzina zavisi od više faktora: koliko brzo se pomera subjekat, razdaljina između vas i subjekta, objektiv koji koristite i koliko intenzivno zamućivanje želite da postignete. Započnite sa brzinom zatvarača od oko 1/60 s, pa je smanjujte kako se budete upoznavali sa akcijom. Probajte sa brzinom od 1/30 s ili sporijom brzinom da biste postigli veće zamućenje, odnosno brzinu od 1/125 s za manje zamućenje. Ne zaboravite da isključite stabilizator slike – osim u slučaju da za snimanje koristite objektiv sa funkcijom Režim 2 IS i u tom slučaju koristite stabilizator. U ovom režimu, stabilizator slike će korigovati vertikalno podrhtavanje, ali ne i horizontalne pokrete fotoaparata dok pratite akciju.

Za neke subjekte može biti potrebna veća brzina zatvarača, kako bi se sprečilo njihovo potpuno zamućivanje. Na primer, za trkački auto će verovatno biti potrebna kraća ekspozicija nego za biciklistu. I dalje ćete moći da postignete veliku zamućenost uz brzinu zatvarača od 1/200 ili 1/400 s ako se subjekat brzo kreće i ako uspevate da ga pratite dok se kreće.

Ako snimate u ručnom režimu, takođe će biti potrebno da podesite otvor blende kako biste dobili dobru ekspoziciju. U režimu prioriteta zatvarača (TV), fotoaparat sam obavlja ovo podešavanje.

Podesite režim rada na neprekidni. Pored toga što ćete imati veću šansu da zabeležite važan trenutak, smanjuje se i podrhtavanje fotoaparata kada pritiskate dugme zatvarača.

Pozadina fotografije treba da bude zamućena, tako da njeni pojedinačni delovi budu manje zastupljeni na fotografiji. Međutim, okolne boje će predstavljati važan deo fotografije jer uokviruju subjekat. Ako možete, potražite pozadinu koja je u kontrastu u odnosu na subjekat koji ćete na taj način istaći i koja će dobro izgledati kada se snimi sa glatko zamućenim linijama. Nekoliko proba bez subjekta će ubrzo pokazati da li ima potencijala. Horizontalne linije, kao što su ograda i ivica puta, dodaju strukturu i daju bolji osećaj brzine. Ako snimate pri slabom osvetljenju, onda zamućena svetla u pozadini mogu da dodaju pravu dozu dramatičnosti vašim fotografijama.

Da biste sprečili ponovno fokusiranje tokom švenkovanja, koristite automatski fokus fotoaparata u AI Servo AF režimu za praćenje subjekta – u zavisnosti od toga koliko ste udaljeni od akcije, možda ćete morati da eksperimentišete kako biste utvrdili da li bolje rezultate postižete sa automatskim fokusom u jednoj tački ili automatskim fokusom zone.

1. Okrenite se ka izabranoj pozadini i stanite tako da vam stopala budu u širini ramena radi stabilnosti. Samo gornji deo tela treba da se pomera tokom švenkovanja – pomerajte se iz struka da biste pratili akciju.
2. Kada koristite neprekidno snimanje, dobro pritisnite dugme okidača pre nego što subjekat stigne do željene tačke i nastavite da snimate dok subjekat ne prođe kroz nju.
3. Glatko pomerajte fotoaparat i pratite subjekat – ali nemojte to da radite samo kada snimate. Pratite subjekat pre, tokom i nakon snimanja, vodeći računa da i vi i fotoaparat budete što stabilniji i da što manje pravite vertikalne pokrete i naginjete fotoaparat. Takođe, možda ćete ovo lakše obaviti pomoću tražila (ako je vaš fotoaparat njime opremljen) nego pomoću LCD ekrana

Švenkovanje zahteva dosta vežbe, pa zato nemojte da brinete ako vaši prvi snimci ne ispadnu dobro. Naučićete tako što ćete napraviti mnoštvo fotografija i ustanoviti zašto su neke od njih ispale bolje od drugih. Na primer, možda zbog pogrešne brzine zatvarača ili je subjekat previše zamućen? Zatim primenite naučeno na sledeći skup slika.

Naravno, ako je subjekat savršeno fokusiran, a pozadina je glatko zamućena, smatrajte da ste dobro obavili posao. Švenkovanje je, ipak, zaista zabavno i velika je verovatnoća da ćete odmah želeti da probate ponovo!

Nakon što savladate tehniku švenkovanja po danu, možete da pokažete svoju kreativnost noću i dodate svetlosne tragove u snimak sa švenkovanjem.


Napisao Markus Hokins