Pravljenje dokumentarnih filmova: postupni vodič za snimanje poput profesionalca

Svako ima priču koju želi da ispriča – a postoji li bolji način da podelite svoju nego pomoću dokumentarca visokog kvaliteta snimljenog pomoću EOS fotoaparata kompanije Canon? Canon ambasador i nagrađivani kinematograf i fotograf Džoel Santos sa strašću otkriva fascinantne priče i oživljava ih na ekranu. Snimio je i producirao više od 50 televizijskih dokumentaraca, kako u matičnoj Portugaliji, tako i širom sveta. Ovde on deli svoje najbolje savete za entuzijaste koji žele da prave dokumentarce.

Najlakši način da počnete da pravite dokumentarce je da ispričate priču koja je blizu doma i blizu vašeg srca. Džoel predlaže da ćaskate sa ljudima iz vaše šire porodice i da se raspitate o njihovoj prošlosti. „Ako je u pitanju starija osoba, možete da je pitate o tome kakve su stvari bile kada su bili u vašim godinama, odnosno o avanturi koju su imali“, kaže on. „To takođe može da bude neko ko živi u drugačijem urbanom ili ruralnom kontekstu od vas.“ S obzirom na to da je život toliko drugačiji za većinu nas tokom prošle godine, to bi mogla da bude upečatljiva priča.

„Morate da pronađete nešto što izaziva vašu radoznalost i čini da želite da saznate više. Kada se to dogodi, imate priču koju treba ispričati. Zaista mi se sviđa ideja pravljenja dokumentarnih filmova na osnovu iskustava prijatelja i porodice. Neki ljudi kažu da dokumentarci ne bi trebalo da budu lični, ali ja kažem: zašto da ne? Ako imate izražen stav o nečemu što se zaista uklapa sa onim što jeste, tu leži dokumentarni film koji treba napraviti.“

Lokacija i osvetljenje predstavljaju osnove za svaki dokumentarac, ali vam ne treba egzotična lokacija da biste ispričali priču. „Suština nije u živopisnoj pozadini, jer je svaka priča iz korena povezana sa mestom na kojem se odigrava“, objašnjava Džoel. „Snimate dokumentarac, pa je važnije da ostanete verni mestu na kojem se priča odvija, bilo da je to nečiji dom ili kancelarijski blok.

Kao i kod fotografisanja, morate da se pobrinete za to gde se sve nalazi u kadru“, dodaje on. „Da li su boje odgovarajuće? Da li telegrafski stub viri iza nečije glave? Čak i ako aktivno ne scenirate priču prilikom snimanja dokumentaraca, potrebno je da možete da kadrirate snimke na najbolji mogući način. Kada objedinite sve elemente scene, da li su oni upečatljivi?“

Za Džoela svetlo je najvažniji sirovi materijal kojeg je potrebno da budete svesni prilikom snimanja videa, podjednako kao i prilikom fotografisanja. „Svetlo će oblikovati vaš subjekat, vašu lokaciju i sve u vezi sa njima. Sve se objedinjuje na magičnom pravougaonom ekranu koji uvlači gledaoce i u njima budi želju za gledanjem.“

Međutim, zapamtite da živopisne slike možete da stvorite gde god da se nalazite, bez obzira na opremu koju imate. U redu je koristiti prirodno svetlo kao pozadinsko osvetljenje subjekta ili za kreiranje dubokih senki radi postizanja dodatnog doživljaja misterije.

Ključ efektivnog pripovedanja je u tome da uvek uzmete u obzir način na koji će se pojedinačni snimci kasnije kombinovati. To je nešto što lako možete da vežbate, čak i ako tek počinjete da snimate dokumentarce kod kuće. „Potreban vam je uvodni snimak koji otkriva gde će se akcija odigrati“, kaže Džoel. „Zatim morate da predstavite subjekat – snimak lica, polu-telo, celo telo, osoba u kontekstu okruženja, pa da pređete na akciju i reakciju uz prikazivanje ruku i pokreta. Dok snimate, razmišljajte o tome kako će različite scene međusobno da se spajaju kada budete uređivali sve zajedno. Takođe obavezno morate na umu da imate kontinuitet – na kraju možete da napravite različite snimke koji će se sekvencijalno prikazivati u dokumentarcu.“

„Svaka dobra priča zahteva vrhunac. Dokumentarac je najupečatljiviji kada se završi rešenjem koje gledaocu pruža osećaj nagrađenosti. Druga stvar je pravljenje video zapisa za Instagram. Dokumentarac ne pravite da biste dobili „sviđanja“. Potrebno je da imate novinarski duh i da ostanete verni subjektu i lokaciji.“

Džoel veruje da je ako ste početnik u pravljenju dokumentaraca potrebno da budete što je moguće originalniji. „Čak i kada sama priča nije originalna, način na koji je doživljavate biće jedinstven. Usredsredite se na to i samo budite ono što jeste, umesto da pokušavate da simulirate tuđi stil.

„Takođe se isplati detaljno istražiti. Da li postoji nešto posebno u vezi sa osobom koju snimate? To je element koji daje upečatljiv dokumentarac, pa je ključ da budete otvoreni, da angažujete subjekat i da pronađete ono što je fascinantno u vezi sa tom osobom.“

Za Džoela, kretanje je takođe ključna alatka. „Ako je u pitanju statična scena bez kretanja, gledalac će brzo izgubiti interesovanje. Potrebno je da prenesete osećaj napredovanja, osećaj da je vreme prolazno i da se kreće napred.

„Uvek je dobro da koristite različite uglove. Na najbolji način uposlite maštu. Nemojte da budete stacionarni na jednom mestu, već se slobodno krećite dok snimate“, nastavlja on. „Ako se dve osobe nalaze u sceni, promena položaja za snimanje može da vam pomogne da zabeležite akciju i reakciju, kao i da naglasite razlike u perspektivi.“ Najnoviji modeli Canon fotoaparata imaju veoma efikasnu elektronsku stabilizaciju slike za snimanje video zapisa, pa nema potrebe za korišćenjem stativa da biste eliminisali ometajuće podrhtavanje fotoaparata.

Canon EOS R5 i EOS R6 imaju stabilizaciju senzora koja doprinosi poništavanju kretanja u fotoaparatu. Zum objektivi takođe mogu da budu snažne alatke za menjanje žižne daljine tokom snimanja, kao i objektivi sa ugrađenom tehnologijom IS i STM koji vam omogućavaju da skoro nečujno fokusirate tokom snimanja video zapisa.

„Često menjanje položaja za snimanje može da doda osećaj ritma“, dodaje Džoel. „Bez promena ugla gledanja, dokumentarac neće biti tako bogat. Snimanje je slično kuvanju – ponekad morate da mešate stvari.“

„Canon fotoaparati, kao što je moj Canon EOS R5, odnosno pristupačniji modeli poput Canon EOS M50 Mark II, Canon EOS 850D i Canon EOS RP, imaju Dual Pixel CMOS automatski fokus koji odlično funkcioniše za snimanje video zapisa, a omogućava vam i da glatko prelazite iz jedne oblasti u kadru u drugu. Takođe pružaju Movie Servo AF koji omogućava neprestano praćenje subjekata u pokretu u kadru.“

Međutim, Džoel naglašava da bi svaka tehnika koju koristite trebalo da poboljša priču. „Nikada nemojte da koristite tehniku samo da biste je koristili. Ako želite da skrenete pažnju gledaoca na određenu stvar, fokus je jedna od najvažnijih stvari. Za ribara, možda bi trebalo da fokusirate ribu u mreži, pa da tačku fokusa prebacite na lice ribara kako biste pokazali reakciju.“

Dok ste početnik, Džoel preporučuje da savladate korišćenje otvora blende radi kreiranja različitih kinematografskih efekata. „Zajedno sa svetlom i ekspozicijom, otvor blende kontroliše dubinu polja. Široki otvori blende [niski f-brojevi] mogu da vam pomognu da usredsredite pažnju na subjekat tako što će pozadinu postaviti izvan fokusa“, objašnjava on. „Uski otvori blende daju veliku dubinu polja, za situacije kada želite istovremeno da održite oštrinu na objektima koji su blizu i udaljenim objektima.

„Kada je u pitanju brzina zatvarača, idealna vrednost je obično razlomak dvostruke brzine u kadrovima. Stoga, ako snimate pri 25 kadrova u sekundi, najbolje je da ciljate na brzinu zatvarača od 1/50. Ako koristite veću brzinu zatvarača, pokretni objekti obično izgledaju trzavo, umesto da njihovo kretanje bude glatko. Ako snimate pri jakom osvetljenju, biće potrebno da omogućite dovoljno malu brzinu zatvarača sa željenim otvorom blende, postavite ND (neutralna gustina) filter na objektiv. U uslovima slabog osvetljenja može da funkcioniše manja brzina zatvarača, pošto poboljšava zamućenje pokreta i izbegava potrebu za korišćenjem visoke ISO postavke koja može da umanji kvalitet slike.“

• Maštovito osmišljeni uvodni snimak će privući pažnju, kao i uspostaviti lokaciju za dokumentarac. Ovde Džoel montira fotoaparat na haubu svog automobila i koristi besplatnu aplikaciju Canon Camera Connect na smartfonu kao daljinski upravljač, za uvođenje gledaoca u scenu. Sledeći korak je da predstavite ključnu osobu koja je predmet filma i da je uvedete u lokaciju.
• Kada snimate ljude u pokretu, automatski fokus sa detekcijom lica odličan je za održavanje oštrine dok se pomeraju i obezbeđuje da pažnja bude usredsređena na njima. Koristite prilično veliku Servo AF brzinu da biste održali korak sa kretanjem. Suprotno važi kada menjate tačku fokusa sa jedne oblasti scene na drugu, što se može naglasiti upotrebom male dubine polja, zamućivanjem pozadine. Ovog puta pređite na manju Servo AF brzinu da biste kreirali gladak prelaz.
• Nemojte da pretpostavljate da, pošto snimate video zapise, će automatski biti kretanja u kadru. Da biste zadržali interesovanje gledaoca prilikom snimanja statičnih objekata, kreirajte kretanje naginjanjem ili švenkovanjem. Možete čak i da kombinujete naginjanje i švenkovanje da biste dobili zanimljiv efekat rotacionog kretanja.
• U scenama sa visokim kontrastom postoji opasnost od toga da svetli istaknuti delovi postanu beli, a da tamne senke postanu crne. Koristite opciju za snimanje HDR (High Dynamic Range – veliki dinamički opseg) kompanije Canon da biste dobili uravnoteženiju opštu ekspoziciju, uz savladavanje istaknutih delova i pojačavanje senki. Još jedan dobar trik je upotreba kružnog polarizujućeg filtera. To može da smanji neželjeni odblesak i da poboljša boje, dok smanjenje prenosa svetla kroz filter omogućava korišćenje širih otvora blende i uklanja potrebu za preterano velikim brzinama zatvarača.
• I na kraju, nemojte da se ograničavate na glave koje pričaju. Kao i svaki drugi film, dobar dokumentarac treba da ima tempo i ritam. Promenite položaj da biste snimali iz različitih uglova ili na najbolji način iskoristite Movie Digital IS kompanije Canon kako biste maksimalno smanjili podrhtavanje fotoaparata prilikom snimanja iz ruke. To vam daje slobodu da se krećete unaokolo dok snimate, umesto da budete statični na jednom mestu. Stvari se ne završavaju sa snimanjem – kreativno uređivanje i način na koji se prebacujete između snimaka mogu da dodaju dodatni nivo uzbudljivosti i interesovanja.

Imajte ove savete na umu sledeći put kada poželite da ispričate uzbudljiviju priču pomoću fotoaparata i za čas ćete postati vrhunski dokumentarni kinematograf.

*Dostupno je samo na određenim jezicima.



Napisao Metju Ričards